VIJUN

Lokalni nazivi: badelj, nežica, štipalka

Max. dužina: do 15 cm.

Max. težina:

Vreme mresta: leto

Opis i građa:

Telo ima svetložutu boju. Duž bokova ima niz tamnosivih pega, koje se često spajaju u široke pruge. Iznad njih su manje pege nepravilnog oblika, koje mogu da formiraju traku. To su obično male ribe. Može da naraste do 15 cm, ali obično je duga 6 do 7 cm.

Navike, stanište, rasprostranjenost:

U vodama naše zemlje, ovaj rod je zastupljen sa tri vrste, koje su rasprostranjene u sva tri sliva. Uglavnom živi u mirnim vodama. Mlade jedinke se hrane račićima, a odrasle različitim vodenim beskičmenjacima. Rasprostranjena je u Evropi. U našoj zemlji živi uglavnom u vodama crnomorskog sliva. U Jugoslaviji živi sedam podvrsta ove vrste:

1) Vardarska štipalka (Bliska je tipičnoj podvrsti. Rasprostranjena je u Dorjanskom i Katlanovskom jezeru i u reci Vardar.); 2) Prespanska štipalka (Dostigne dužinu do 9 cm. Živi u pritokama Prespanskog jezera, a ponekad se nađe i u samom jezeru.); 3) Ohridska štipalka (Živi u Ohridskom jezeru, reci Drimu i njegovim pritokama.); 4) Strumička štipalka (Naraste do 11 cm. Živi u reci Strumici.); 5) Neretvanski vijun (Živi u slivu donjeg toka reke Neretve.); 6) Cetinjski vijun (Živi u reci Cetini kod Sinja.); 7) Vijunica, velika nežica (Ima niže i deblje telo nego C. taenia. Naraste do 16 cm. Živi u slivu Dunava, u Jugoslaviji, Rumuniji i Bugarskoj.)

Razmnožavanje:

Mresti se u leto i ikru odlaže na vodeno bilje ili na kamenje. Plodnost je 100 000 do 150 000 jaja. Postaje polno zrela kada je duga 6 do 8 cm.

Mamci i pribor za lov: